Високо у балканским брдима изнад Скопља налази се мало село Количани. Од четрдесетих година прошлог века деца из села ту похађају малу основну школу. Шест учионица грејало се засебним пећима на дрва, које је сваког јутра ложио домар школе. Временом су зидови и плафони потамнели од чађи и свакога дана ваздух у учионицама био је испуњен димом.
Структура школе је такође нарушена, са опасним пукотинама у темељу. Малтер на зидовима, споља и изнутра, је оштећен и отпао. Било је потребно доста рада да би школа била безбедна за децу која свакодневно долазе да уче.
Старешина и сестра Стрингам, мисионари из Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, приметили су нездраву ситуацију и приближили се директору школе, питајући шта би он желео да се уради. Понизно је упитао: „Можете ли да нам помогнете да офарбамо учионице како би се решили мрља од дима”? Мисионари су одговорили: „Мислимо да то можемо, али зар не би било боље да заменимо и старе пећи на дрва”?
Са надом на свом лицу, упитао је: „Ви бисте то урадили”?
Затим, гледајући кроз прозор учионице, мисионари су приметили кућицу низ брдо и питали да ли је то тоалет школе. Ишли су блатњавим путељком да би проверили стање тоалета – две рупе у земљи без текуће воде за прање руку.
Радећи са локалним породицама, мисионари су одлучили да помогну деци у школи. Оно што је почело као мали пројекат са мало фарбе и новим системом грејања, вентилације и климатизације претворило се у сеоско чудо.
Породице деце почеле су да долазе и помажу. Када је градоначелник сазнао шта се дешава у школи, пронашао је додатна општинска средства помоћи за потребне пројекте. Он и цело село су се заузели да њихова школа буде безбедно и срећно место за учење деце.
Уз донације Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, мисионари су заменили пећи на дрва са зидним инвертер климама и офарбали учионице.
Затим су кренули да раде на новим купатилима. У помоћ су притекли локални грађевински радници који су донирали време, рад и материјал. Стара остава за огрев у школи претворена је у купатило са текућом водом и правим тоалетима. Бетониране су степенице, тротоари и украсни стубови. Цела школа је поново измалтерисана, а споља окречена. Поправљене су поломљене ограде и изграђен нови бетонски потпорни зид како би се игралиште могло изравнати, чинећи га безбедним простором за игру.
Један ученик шестог разреда рекао је да је донирао свој новац од рођендана да помогне у поправљању школе. Великодушне донације у времену, раду, материјалу, храни и свему што су могли да понуде, надмашиле су сва очекивања.
Сви у селу су дошли да прославе свечано отварање. Свој благослов је дао имам из оближње џамије. Деца су певала и играла док је музичар свирао традиционални ћифтели са две жице, а одржани су и говори захвалности.
У обраћању суграђанима, градоначелник је рекао: „Данас желимо да покажемо да се такво добро постиже само када радимо заједно без личног интереса у мирољубиве сврхе. Овај дан ће остати упамћен у историји ове школе”. Он је захвалио мисионарима и Цркви Исуса Христа светаца последњих дана на њиховој помоћи.
Након тога, када су се мисионари састали са локалним организацијама које су помогле овај школски пројекат, сазнали су да је вредност додатног финансирања и уложеног волонтерског рада више него удвостручена уз оно што је Црква донирала.
